Kako se naplaćuje naknada štete i ko Vam može pomoći?

Naknada štete predstavlja novčanu naknadu na pretrpljenu štetu. Osnovno je pravilo da za naknadu štete odgovoran onaj ko je drugom i načini, međutim zanimljivo je napomenuti da postoje i slučajevi kada se za štetu odgovara bez obzira na krivicu. Detaljnije o ovome možete pročitati u tekstu ODGOVORNOST ZA ŠTETU a ovde ćemo se detaljnije pozabaviti pitanjem šta je to šteta.

Šteta može biti materijalna i nematerijalna.

MATERIJALNA ŠTETA

Ukoliko dođe do umanjenja nečije imovine, imamo štetu, ili kako je zakon naziva Obična šteta. To mogu biti slučajevi kada dođe do oštećenja ili uništenja neke stvari. Na primer, u saobraćajnoj nezgodi dođe do oštećenja vozila, time je vozilo kao imovina vlasnika izgubilo na vrednosti, i vlasnik je pretrpeo štetu.

Pored umanjenja postojeće vrednosti imovine, štetu predstavlja i sprečavanje povećanja njene vrednosti. Ovu vrstu štete zakon naziva Izmakla korist. Ukoliko na primer zbog kašnjenja građevinskih radova vlasnik nije mogao izdavati svoju nekretninu, nekretnina time nije izgubila na vrednosti, ali vlasnik je tog meseca izgubio kiriju. Dakle pretrpeo je štetu jer je izgubio dobit. Takođe ukoliko neko lice zbog povrede ne može da radi, materijalna šteta se sastoji u izmakloj planiranoj zaradi.

Prilikom odlučivanja o visini naknade, sud će oštećenom dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se njegova materijalna situacija dovede u ono stanje u kom bi bila da nije šteta načinjena.

Dakle, obična šteta i izmakla korist predstavljaju materijalnu štetu, jer su u direktnoj relaciji sa vrednošću nečije imovine. Pored materijalne štete, zakon poznaje još jednu kategoriju, a to je nematerijalana šteta.

NEMATERIJALNA ŠTETA

Nematerijalna šteta nastaje kada dođe do nanošenja drugome fizičkog bola, psihičkog bola, ili straha. Ona se sastoji u povredi ličnih dobara ili prava, odnosno psihičkog i fizičkog integriteta ličnosti.

Strah predstavlja uznemireno stanje oštećenog nastalo kao posledica neke opasnosti ili ozbiljne pretnje.  Ukoliko je neko, na primer, pretio da će na primer napasti na život ili telo, oštećeni je zbog te radnje trpeo strah, i ima pravo na naknadu štete.

Fizički bol je uvek posledica prouzrokovana telesnom povredom. On može biti malog, srednjeg, jakog i izuzetno jakog intenziteta, a prema trajanju može biti kratkotrajan, periodičan i doživotni. Intenzitet i trajanje fizičkog bola su kriterijumi kod utvrđivanja visine novčane naknade

Na primeru naknade štete iz saobraćajne nezgode, pored oštećenog vozila koje predstavlja materijalnu štetu, učesnici mogu pretrpeti fizički bol zbog povrede. Trpljenje fizičkog bola predstavlja nematerijalnu štetu, pa onaj ko trpi bol ima pravo na novčanu naknadu. U istoj saobraćajnoj nezgodi nematerijalna šteta se može pretrpeti i zbog straha koji učesnik doživi. Strah može biti od samog događaja, koji obično biva najjači u samom momentu događaja, a kasnije tokom vremena on i dalje traje ali po pravilu slabi. Strah u nekom određenom intenzitetu može čak da se javlja i godinama nakon događaja, i on se naziva sekundarni strah. Pored navedenog straha od samog događaja, kod učesnika se mogu javiti i drugi sporedni strahovi, kao na primer strah za svoje zdravlje tokom perioda lečenja.

Psihički bol predstavlja poremećaj psihičke ravnoteže ili duhovnog integriteta oštećenog, a koji utiče na socijalno ponašanje i odnose oštećenog.

Oštećeni može osetiti psihički bol zbog naruženosti, zbog smrti ili invaliditeta bliskog lica, zbog umanjenja opšte životne sposobnosti, zbog povrede časti i ugleda (uvreda, kleveta), zbog neosnovanog lišenja slobode, zbog povrede ličnih prava.

Umenjanje opšte životne aktivnosti može da prouzrokuje psihički bol. Ono nastaje kao posledica neke telesne povrede. Kao posledica povrede nastaje sprečavanje ili ograničenje životnih aktivnosti koje je oštećeni ostvarivao ili bi ostvarivao da nije do povrede došlo.

Psihički bolovi zbog smrti ili invaliditeta bliskog lica. Članovi uže porodice imaju pravo na novčanu naknadu za duševne bolove zbog smrti ili teškog invaliditeta nekog njima bliskog lica.

Psihički bolovi zbog naruženosti. Naruženost predstavlja spoljnu, vidljivu izmenu na telu koja je trajnog karaktera i posledica povrede.

NAKNADA ŠTETE ZBOG POVREDE ČASTI I UGLEDA

Šteta zbog povrede časti i ugleda, predstavlja još jedan od osnova za naknadu.

Čast predstavlja subjektivnu kategoriju, odnosno mišljenje koje čovek ima o sebi. Ugled predstavlja mišljenje koje sredina ima o pojedincu, i predstavlja objektivnu kategoriju.

Ukoliko neko uvredi nekoga (uvreda), ili priča neke neistine koje mu mogu narušiti ugled (kleveta), oštećeni time trpi psihički bol i ima pravo na naknadu štete zbog povrede časti i ugleda.

Uvreda predstavlja izjavu o oštećenom koja omalovažava njegovu ličnost.

Kleveta predstavlja iznošenje neistina koje mogu narušiti čast i ugled pojedinca. Ukoliko je kleveta izneta u sredstvima javnog informisanja, oštećeni može pored novčane naknade tražiti i objavljivanje presude ili demanta.

Ukoliko imate potrebu da pokrenete spor zbog povrede časti i ugleda možete se obratiti advokatu koji je stručan za oblast naknade štete.

NEOSNOVANO LIŠENJE SLOBODE

Neosnovano lišenje slobode takođe predstavlja osnov za naknadu štete. Prilikom odlučivanja o visini naknade sud vodi računa o dužini trajanja lišenja, težini osude, uslovima u kojima se kazna izdržavala, i ostalim okolnostima.

NOVČANA NAKNADA

Nematerijalna šteta se otklanja pružanjem određene satisfakcije oštećenom. Novčana naknada je jedna od njih i ona predstavlja sredstvo kojim oštećeni, zadovoljavanjem određenih potreba koje ne bi mogao da podmiri, olakšava sebi život, i ublažava sebi duševnu bol koju podnosi čineći ga podnošljivijim. Novčana naknada neimovinske štete se u principu priznaje samo pojedincu, a ne i pravnom licu.

Novčana naknada se može dosuditi u slučaju pretrpljenih fizičkih bolova, duševnih bolova zbog umenjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede časti, ugleda, slobode i prava ličnosti, smrti bliskog lica, kao i za strah. Na zahtev oštećenog, sud može dosuditi i naknadu za buduću nematerijalnu štetu ako je izvesno da će ona trajati i u budućnosti.

Sud takođe može narediti da se u slučaju povrede prava ličnosti objavi presuda ili ispravka izjave kojom je povreda učinjena, da naredi da štetnik povuče izjavu, ili da narediti nešto drugo čime bi se postigla svrha.

Nematerijalna šteta je ličnog karaktera, i novčana naknada se dosuđuje licu koje je pretrpelo. Njeno potraživanje prelazi na naslednike samo ako je već priznato pravosnažnom odlukom ili pismenim sporazumom

KRIVICA

Kada je neko štetu načinio namerno ili nepažnjom, onda postoji njegova krivica i on odgovara za pričinjenu štetu. Za štetu ne odgovara lice koje nije sposobno za rasuđivanje usled duševne bolesti, zaostalog umnog razvoja ili nekog drugog razloga.

Ukoliko neko prouzrokuje štetu, na primer u stanju pijanstva ili u nekom drugom stanju prolazne nesposobnosti za rasuđivanje, odgovara za štetu izuzev ako dokaže da u to stanje nije dospeo svojom krivicom. Ako ga je neko drugi svojom krivicom doveo u to stanje, to lice će odgovarati za štetu.

Da bi bilo osnova za odgovornost, mora postojati uzročna veza između radnje štetnika i nastanka štete.

NUŽNA ODBRANA I PREKORAČENJE NUŽNE ODBRANE

Nužna odbrana isključuje odgovornost za štetu. Međutim ukoliko dođe do prekoračenja nužne odbrane, postoji odgovornost za štetu.

Da bi objasnili pojam nužne odbrane, reći ćemo da se ona sastoji od dva elementa : napada i odbrane. I napad i odbrana moraju ispuniti određene uslove da bi postojala nužna odbrana. Napad mora biti posledica ponašanja čoveka, uperen protiv nekog pravom zaštićenog dobra, mora biti protivpravan, istovremen i stvaran. Odbrana mora biti takva da je uperena prema napadačevom dobru, i da je neophodno potrebna da bi odbila napad.

Prekoračenje nužne odbrane postoji kada je odbrana bila jačeg intenziteta nego što je bilo potrebno ili je trajala duže nego što je bilo potrebno za odbijanje napada.

KRAJNJA NUŽDA

Krajnja nužda takođe isključuje odgovornost za štetu. Ona postoji kada se otklanja  istovremena neskrivljena opasnost od sebe ili drugoga koja se na drugi način nije mogla otkloniti, a da pri tom učinjeno zlo nije veće od onog koje je pretilo.

Ukoliko neko lice pretrpi štetu otklanjajući opasnost od štete od drugoga ima pravo da od tog lica zahteva naknadu štete koju je pretrpeo. Ukoliko se oštećeni izložio šteti preko razume granice, tada nema pravo na naknadu.

ODGOVORNOST ZA DRUGOGA

Za štetu odgovara onaj ko je prouzrokuje svom krivicom, dakle namerno ili nepažnjom. Međutim Zakonom o obligacionim odnosima predviđena je i odgovornost za drugoga.

Za štetu koju je prouzrokovalo lice nesposobno za rasuđivanje, odgovara onaj ko je bio dužan da vodi nadzor nad njim

Maloletno lice ne odgovara za štetu do navršene sedme godine života. Ukoliko štetu prouzrokuje dete do navršene sedme godine života, odgovaraju roditelji.

Maloletnik koji napuni sedam godina, pa sve do svoje četrnaeste godine, ne odgovara za štetu, osim ako se dokaže da je bio sposoban za razuđivanje kada je štetu načinio. Roditelji odgovaraju osim ukoliko dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice.

Maloletno lice koje je napunilo četrnaest godina, odgovara za pričinjenu štetu.

Za štetu odgovaraju škola, staratelj ili druga ustanova ukoliko je maloletnik načini dok je pod njihovim nadzorom.

Ukoliko je šteta nastala od kakve opasne stvari, za nju odgovara njen vlasnik.

Više detalje o tome ko odgovara za štetu, kao i izuzetke od odgovornosti možete pročitati na stranici ODGOVORNOST ZA ŠTETU.

ZASTARELOST

Potraživanje naknade štete zastareva za tri godine od kad je oštećenik saznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo. Ako prođe pet godina od kad je šteta nastala, ovo potraživanje je u svakom slučaju zastarelo.

SPORAZUM O NAKNADI ŠTETE

Moguće je da se pitanje naknade štete reši i vansudskim putem, ili postupkom medijacije, ukoliko postoji obostrani interes da se ovo pitanje reši na taj način. U tom slučaju oštećeni i lice koje je odgovorno za štetu postižu dogovor oko visine naknade, i potpisuje se Sporazum o naknadi štete. Nije obavezno da se potpisi na ovom sporazumu overe, dovoljno je da ga stranke samo potpišu.

Ukoliko se sporazum i solemnizuje ili sačini u formi javnobeležničkog zapisa, on predstavlja izvršnu ispravu, ali samo ukoliko sadrži izričitu klauzulu da lice odgovorno za štetu prihvata da se po dospelosti obaveze može neposredno sprovesti prinudno izvršenje.

TUŽBA ZA NAKNADU ŠTETE

Ako stranke ne uspeju da se dogovore da spor reše mirnim putem, jedino što oštećenom preostaje je pokretanje tužbe.

Tužba se podnosi nadležnom sudu, pa tako to može biti Osnovni sud, Viši sud, Privredni sud, u zavisnosti od osnova tube, visine tužbenog zahteva, strana u postupku, itd… Ova vrsta nadležnosti se naziva stvarna nadležnost.

Pored nje, postavlja se pitanje i u kom mestu će tužba biti podneta, a ova vrsta nadležnosti se naziva mesna nadležnost. Opšte je pravilo da se tužba podnosi sudu na čijem području tuženi ima prebivalište. Međutim, u sporovima zbog vanugovorne odgovornosti za štetu, pored suda opšte mesne nadležnosti, tužba se može podneti i sudu na čijem je području štetna radnja izvršena ili sudu na čijem je području štetna posledica nastupila.

Ako je šteta nastala usled smrti ili teške telesne povrede, tužba se može podneti čak i sudu na čijem području tužilac ima prebivalište, odnosno boravište.

U postupku naknade štete iz osiguranje, protiv organizacije za osiguranje, takođe se tužba može podneti i sudu na čijem području tužilac ima prebivalište, odnosno boravište.

Za suđenje u sporovima za zaštitu prava potrošača, pored suda na čijem području tuženi ima sedište, tužba se može podneti i sudu na čijem području potrošač ima prebivalište, odnosno boravište.

U sporovima zbog povrede prava ličnosti, pored suda opšte mesne nadležnosti, nadležan je i sud na čijem području je štetna radnja izvršena ili sud na čijem području tužilac ima prebivalište, odnosno boravište.

Stranke se mogu i sporazumeti da im sudi sud koji nije mesno nadležan, pod uslovom da je taj sud stvarno nadležan.

Međutim za određene vrste sporova postoji isključiva mesna nadležnost.

Primera radi za naknadu štete po osnovu Zakona o javnom informisanju i medijima isključivo je nadležan Viši sud u Beogradu, i to za teritoriju cele Republike Srbije.

Takođe, za sporove vezane za autorska prava, sporove u vezi patenata (pronalaska), žigova, i štete proistekle po osnovu povrede prava iz ovih ili njima srodnih oblasti, isključivo je nadležan Viši sud u Beogradu

Sam tok postupka detaljno je regulisan Zakonom o parničnom postupku. Ukoliko tužilac uspe u sporu, sud će doneti presudu i obavezati tuženog da nadoknadi tužiocu štetu u određenom roku.

Presuda predstavlja izvršnu ispravu, i na osnovu nje se može sprovesti prinudno izvršenje radi naplate ukoliko tuženi ne ispuni svoju obavezu u ostavljenom roku.

U oblasti naknade štete advokatska kancelarija Novi Sad, Milan Ivetić može Vam ponuditi savete i usluge u raznim pitanjima, a naročito :

– naknada štete
– naknada materijalne štete
– naknada nematerijalne štete
– tužba za naknadu štete
– pravo na naknadu štete zbog povrede na radu
– tužba zaposlenog za naknadu štete
– naknada štete iz osiguranja
– pad na ledu naknada štete
– pad leda sa krova zgrade
– naknada štete od grada
– naknada štete u saobraćaju
– tužba za naknadu nematerijalne štete
– naknada štete zbog lekarske greške
– naknada nematerijalne štete za laku telesnu povredu
– naknada štete kod saobraćajne nezgode
– naknada štete saobraćajna nezgoda
– naknada štete zbog neisplaćene zarade
– naknada štete zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu
– ujed psa lutalice naknada štete
naknada štete zbog ujeda psa lutalice
– povreda na radu
– šteta zbog povrede časti i ugleda
– šteta uvreda, kleveta
šteta nastala kršenjem autorskih prava

Ovaj tekst je informativnog karaktera, i postoji mogućnost da je nakon njegovog objavljivanja došlo do promene propisa. Za detaljnije i precizne informacije o pitanju koje Vas zanima možete se obratiti stručnom licu, advokatu za naknadu štete.

Advokat Novi Sad

Milan Ivetić

Septembar 2020