Odgovornost za štetu

Onaj koji drugome prouzrokuje štetu, dužan je da tu štetu i nadokandi. Međutim ne u svakom slučaju. Štetu će biti dužan da nadoknadi onaj ko je istu prouzrokovao namerno ili nepažnjom. Ukoliko štetnik uspe da dokaže da je štetu prouzrokovao slučajno, ili usred više sile, on neće biti dužan da tu štetu nadoknadi.

Lice koje nije sposobno za rasuđivanje ne odgovara za štetu koju prouzrokuje. Za štetu koju prouzrokuje ovo lice, odgovara onaj koji je dužan da vodi nadzor nad tim licem. Međutim, i lice koje vrši nadzor se može osloboditi odgovornosti ako dokaže da je nadzor vršio, a ako nije, da bi šteta nastala čak i pri brižljivom vršenju nadzora.

Onaj ko prouzrokuje štetu u stanju prolazne nesposobnosti za rasuđivanje, odgovoran je za štetu, izuzev ako dokaže da u to stanje dospeo nije svojom krivicom. Ako je u to stanje dospeo tuđom krivicom, za štetu će odgovarati onaj ko ga je u to stanje doveo.

Dete do navršene sedme godine ne odgovara za štetu koju prouzrokuje. Za štetu odgovaraju njegovi roditelji bez obzira na svoju krivicu. Međutim, roditelji ne odgovaraju ako je šteta nastala dok je dete bilo povereno drugom licu i ako je to lice odgovorno za štetu, ili ako dokažu da postoji neki od opštih razloga za isključenje njihove odgovornosti.

Maloletnik od navršene sedme do navršene četrnaeste godine ne odgovara za štetu, osim ako se dokaže da je pri prouzrokovanju štete bio sposoban za rasuđivanje. Roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje njihovo maloletno dete koje je navršilo sedam godina, osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice

Maloletnik sa navršenih četrnaest godina odgovara za štetu.

Staratelj, škola ili druga ustanova, odgovaraju za štetu koju je prouzrokovao maloletnik dok je bio pod njihovim nadzorom, osim ako dokažu da su nadzor vršili na način na koji su obavezni, ili da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora.

Ako dužnost nadzora nad maloletnim licem ne leži na roditeljima, već na nekom drugom licu, oštećenik ima pravo da zahteva naknadu od roditelja, kad je šteta nastala usled lošeg vaspitanja maloletnika, rđavih primera ili poročnih navika koje su mu roditelji dali, ili se i inače šteta može upisati u krivicu roditeljima.

Odgovornost po osnovu pravičnosti. U slučaju štete koju je prouzrokovalo lice koje za nju nije odgovorno, a naknada se ne može dobiti od lica koje je bilo dužno da vodi nadzor nad njim, sud može, kad to pravičnost zahteva, a naročito s obzirom na materijalno stanje štetnika i oštećenika, osuditi štetnika da naknadi štetu, potpuno ili delimično. Ako je štetu prouzrokovao maloletnik sposoban za rasuđivanje koji nije u stanju da je naknadi, sud može, kad to pravičnost zahteva, a naročito s obzirom na materijalno stanje roditelja i oštećenika, obavezati roditelje da naknade štetu, potpuno ili delimično, iako za nju nisu krivi.

Preduzeća, druga pravna lica i poslodavci, odgovaraju za štetu koju prouzrokuje njihov zaposleni radnik u radu ili u vezi sa radom. Ukoliko je zaposleni radnik tu štetu načinio namerno, oštećenik ima pravo da zahteva naknadu štete i neposredno od zaposlenog radnika. Lice koje je naknadilo štetu koju je zaposleni prouzrokovao namerno ili krajnjom nepažnjom, ima pravo od tog zaposlenog zahtevati naknadu plaćenog iznosa.

Ko u nužnoj odbrani prouzrokuje štetu napadaču nije dužan naknaditi je, osim u slučaju prekoračenja nužne odbrane.

Kad neko prouzrokuje štetu u stanju nužde, otklanjajući neku opasnost, oštećenik može zahtevati naknadu od lica koje je krivo za nastanak te opasnosti. Takođe naknada štete se može tražiti ili od lica od kojih je otklonjena šteta, ali ne više od koristi koju su imala od toga. Ko pretrpi štetu otklanjajući od drugog opasnost štete, ima pravo zahtevati od njega naknadu one štete kojoj se razumno izložio.

Dozvoljena samopomoć Ko u slučaju dozvoljene samopomoći prouzrokuje štetu, nije dužan naknaditi štetu licu koje je izazvalo potrebu samopomoći. Pod dozvoljenom samopomoći podrazumeva se pravo svakog lica da otkloni povredu prava kad neposredno preti opasnost, ako je takva zaštita nužna i ako način otklanjanja povrede prava odgovara prilikama u kojima nastaje opasnost.

Pristanak oštećenika.  Ko dozvoli drugome preduzimanje neke radnje, ne može od njega zahtevati naknadu štete prouzrokovane tom radnjom. Međutim, ništava je izjava kojom je neko pristao da mu se učini šteta radnjom koja je zakonom zabranjena.

Odgovornost za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti. Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi. Ako je imaocu oduzeta opasna stvar na protivpravan način, za štetu koja od nje potiče ne odgovara on, nego onaj koji mu je oduzeo opasnu stvar, ako imalac nije za to odgovoran. Umesto imaoca stvari, za štetu odgovara lice kome je imalac poverio stvar da se njome služi, ali će pored njega odgovarati i imalac stvari ako je šteta proizašla iz neke skrivene mane ili skrivenog svojstva stvari. Imalac odgovara za štetu ako je opasnu stvar poverio licu koje nije osposobljeno ili nije ovlašćeno da njome rukuje.

U slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu koji je prouzrokovan isključivom krivicom jednog imaoca, primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice. Ako postoji obostrana krivica, svaki imalac odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice. Ako nema krivice ni jednog, imaoci odgovaraju na ravne delove, ako razlozi pravičnosti ne zahtevaju što drugo. Za štetu koju pretrpe treća lica imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno.

Odgovornost proizvođača stvari sa nedostatkom. Ko stavi u promet neku stvar koju je proizveo, a koja zbog nekog nedostatka za koji on nije znao predstavlja opasnost štete za lica ili stvari, odgovara za štetu koja bi nastala zbog tog nedostatka. Proizvođač odgovara i za opasna svojstva stvari ako nije preduzeo sve što je potrebno da štetu, koju je mogao predvideti, spreči putem upozorenja, bezbedne ambalaže ili drugom odgovarajućom merom.

Odgovornost usled terorističkih akata, javnih demonstracija ili manifestacija.  Za štetu nastalu smrću, telesnom povredom ili oštećenjem, odnosno uništenjem imovine fizičkog lica usled akata nasilja ili terora, kao i prilikom javnih demonstracija i manifestacija, odgovara država čiji su organi po važećim propisima bili dužni da spreče takvu štetu. Organizatori, učesnici, podstrekači i pomagači u aktima nasilja ili terora, javnim demonstracijama i manifestacijama koje su usmerene na podrivanje ustavnog uređenja, nemaju pravo na naknadu štete po ovom osnovu. Država ima pravo i obavezu da zahteva naknadu isplaćenog iznosa od lica koje je štetu prouzrokovalo.

Odgovornost organizatora priredbi. Organizator okupljanja većeg broja ljudi u zatvorenom ili na otvorenom prostoru odgovara za štetu nastalu smrću ili telesnom povredom koju neko pretrpi usled izvanrednih okolnosti koje u takvim prilikama mogu nastati, kao što je gibanje masa, opšti nered i slično.

Odgovornost zbog uskraćivanja pomoći.  Ko bez opasnosti po sebe uskrati pomoć licu čiji su život ili zdravlje očigledno ugroženi, odgovara za štetu koja je otuda nastala, ako je on tu štetu prema okolnostima slučaja morao predvideti. Ako pravičnost zahteva, sud može takvo lice osloboditi obaveze da naknadi štetu.

Odgovornost u vezi sa obavezom zaključenja ugovorLice koje je po zakonu obavezno da zaključi neki ugovor, dužno je da naknadi štetu ako na zahtev zainteresovanog lica bez odlaganja ne zaključi taj ugovor.

Odgovornost u vezi sa vršenjem poslova od opšteg interesaPreduzeća i druga pravna lica koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu.

—————————————————————————————————————————————————————————————————————————————-

Ovaj tekst je informativnog karaktera, i postoji mogućnost da je nakon njegovog objavljivanja došlo do promene propisa. Za detaljnije i precizne informacije o pitanju koje Vas zanima možete se obratiti stručnom licu, advokatu za naknadu štete.

Advokat Novi Sad

Milan Ivetić